视频: 神存在嗎?Does God exist? ╰⊰¸¸.•¨* English & Chinese video

http://taiwanhongkongofmyheart.wordpress.com

TAIWAN & HONG KONG OF MY HEART

IMG_3983

神存在嗎?Does God exist? (台灣基督東正教會)

台灣基督東正教會隸屬於普世宗主教聖統香港及東南亞教區
主教為黎大略都主教,台灣由李亮神父牧養來自世界各國的教友

李亮神父 Fr. Jonah
來自東正教會希臘聖山(Mt. Athos)Gregoriou Monastery修院,
身為修士們的屬靈父親(spiritual father),
於修院中實踐心禱,鑽研希臘原文聖經十多年。
來臺後於各神學院教導東正教神學、聖經希臘原文等課程,
其屬靈父親為已故希臘知名靈修導師 Elder Porphyrios。

心禱 臉書粉絲專頁 http://www.facebook.com/prayforyou
聖經查經班 臉書粉絲專頁 http://www.facebook.com/bibleoflife
YouTube頻道 https://www.youtube.com/user/asianORTHODOX

来源:

http://theological.asia

台灣基督東正教會

The Orthodox Church in Taiwan

 

無神論 Q&A

Advertisements

Απαντήσεις σε ερωτήσεις σας περί Ορθοδοξίας, Προτεσταντισμού, Μονοφυτισμού, Αγίας Τριάδας, Αγίων & αναζήτησης του αληθινού Θεού

http://anatoliki-orthodoksi-ekklisia.blogspot.com

ΑΝΑΤΟΛΙΚΗ ΟΡΘΟΔΟΞΗ ΕΚΚΛΗΣΙΑ

Απαντήσεις σε ερωτήσεις σας περί Ορθοδοξίας,

Προτεσταντισμού, Μονοφυτισμού, Αγίας Τριάδας, Αγίων

& αναζήτησης του αληθινού Θεού

╰⊰¸¸.•¨*

Ερώτηση: Πώς είστε τόσο σίγουροι ότι ο Χριστιανισμός είναι η σωστή θρησκεία; Ο Χριστιανισμός αποτελεί συνέχεια του Ιουδαισμού.

Η Παλαιά Διαθηκη προφητεύει κατά λεπτομέρεια τον Χριστό, μέχρι και τι του έκαναν οι αντίπαλοί του κατά λεπτομέρεια. Αυτό είναι απόδειξη ότι η Καινή Διαθήκη δηλ. ο Χριστιανισμός είναι αλήθεια.

Πάνω: Προφητείες περί της Γεννήσεως του Χριστού – Χρυσοστομικά Διαμάντια – Αρχιμ. Ιωάννης Κωστώφ

Κάτω: Προφητείες περί των Παθών του Χριστού – Χρυσοστομικά Διαμάντια – Αρχιμ. Ιωάννης Κωστώφ

Η αληθινή θρησκεία πριν το Χριστό ηταν η Εβραϊκή.

Οι Προφήτες των Εβραίων που έγραψαν την Παλαιά Διαθήκη προφήτεψαν τον Μεσσία, το Χριστό. Είπαν ότι θα έρθει ο Χριστός και να τον δεχτούμε ως Σωτήρα μας. Και ο Χριστός ίδρυσε την Χριστιανική Εκκλησία.

Οσοι Εβραίοι πίστεψαν στο Χριστό έγιναν Χριστιανοί.

Όσοι Εβραίοι δεν τον πίστεψαν παρέμειναν Εβραίοι και περιμένουν ακόμη το Μεσσία.

Όταν έρθει ο Αντίχριστος οι σημερινοί Εβραίοι θα τον δεχτούν ως το “Χριστό” αλλά θαναι ο Αντίχριστος.

Ο Χριστός που ίδρυσε τον Χριστιανισμό, την Παλαιά Διαθήκη δεν την κατέργησε αλλα την τελειωποίησε και ετσι δεχόμαστε και την Παλαιά Διαθήκη και την Καινή Διαθήκη.

╰⊰¸¸.•¨*

Ερώτηση: Οι Χριστιανοί για ποιον λόγο πιστεύουν στην Αγία Τριάδα και στους Αγίους τους οποίους επικαλούνται όταν μόνο τον Θεό θα έπρεπε να λατρεύουν και να επικαλούνται (υπάρχουν και οι αντιτριαδικοί Χριστιανοί που απορίπτουν την Αγία Τριάδα και τις εικόνες των Αγίων). Η Αγία Τριάδα δεν είναι τρεις Θεοί αντί για ένας;

Απάντηση:

Η Αγία Τριάδα είναι τρία Πρόσωπα αλλά ένας Θεός = Πατήρ, Υιός (Χριστός) και Άγιο Πνεύμα.

Στην Καινή Διαθήκη ο Χριστός ο ίδιος είπε για την Αγία Τριάδα.

Στο κατά Ματθαίον Ευαγγέλιο δίνει εντολή ο Χριστός στους Αποστόλους να πάνε Continue reading “Απαντήσεις σε ερωτήσεις σας περί Ορθοδοξίας, Προτεσταντισμού, Μονοφυτισμού, Αγίας Τριάδας, Αγίων & αναζήτησης του αληθινού Θεού”

Απαντήσεις σε ερωτήσεις σας περί επιστήμης, αθεϊσμού, εχθρών, αγάπης κλπ.

http://cominghomeorthodoxy.wordpress.com

COMING HOME – ORTHODOXY

Απαντήσεις σε ερωτήσεις σας

περί επιστήμης, αθεϊσμού, εχθρών, αγάπης κλπ.

╰⊰¸¸.•¨*

Ερώτηση: Mε αφορμή τον θάνατο του διάσημου Stephen Hawking ενός από τα μεγαλύτερα μυαλά της σύγχρονης εποχής μας που από όσα λέγεται υπήρξε άθεος θα ήθελα να ρωτήσω, τι γίνεται σε αυτές τις περιπτώσεις; Κάποιος άθεος που ποτέ του δεν υπήρξε Ορθόδοξος πού πηγαίνει μετά θάνατον; Είχατε πει πως κολάζεται (μετά θάνατον) όποιος εγκαταλείψει την Ορθοδοξία. Όμως ο Stephen Hawking δεν ήταν ποτέ Ορθόδοξος δεν μπορούσε να εγκαταλείψει κάτι που ποτέ δεν είχε (την Ορθοδοξία). Άρα ανήκει στην κατηγορία των μη Ορθόδοξων που θα κριθούνε από τα έργα τους;

Απάντηση:

Δεν ξέρουμε που θα πάει ο Stephen Hawking μετά θάνατον.

Θα κριθεί με τον νόμο της συνειδήσεως όπως λέει η Αγία Γραφή στην προς Ρωμαίους Επιστολή:

Ρωμ. 2, 14: “Ὅταν γὰρ ἔθνη τὰ μὴ νόμον ἔχοντα φύσει τὰ τοῦ νόμου ποιῇ, οὗτοι νόμον μὴ ἔχοντες ἑαυτοῖς εἰσι νόμος”.

ΜΕΤΑΦΡΑΣΗ:
Ρωμ. 2, 14: “Οταν λοιπόν εθνικοί και ειδωλολάτραι, που δεν έχουν λάβει τον γραπτόν Νομον του Θεού, πράττουν δε από έμφυτον ηθικήν παρόρμησιν όσα λέγει ο Νομος, αυτοί καίτοι δεν έχουν νόμον είναι οι ίδιοι δια τον ευατόν των νόμος (επειδή έχουν οδηγόν την συνείδησίν των)”.

╰⊰¸¸.•¨*

Ερώτηση: Συγκρούεται η επιστήμη με την πίστη; Τι απαντάμε ως Ορθόδοξοι Χριστιανοί όταν κάποιοι λένε ότι η πλειοψηφία των επιστημόνων είναι άθεοι ή άθρησκοι και το χρησιμοποιούν ως παράδειγμα αυτό για να υπερασπιστούν τα πιστεύω τους (ή καλύτερα την έλλειψη πιστεύω στην περίπτωση των άθεων);

Απάντηση:

Δεν συγκρούεται καθόλου η επιστήμη με την πίστη. Και απόδειξη του ότι δεν συγκρούεται η Χριστιανική Πίστη με την επιστήμη είναι ότι πάρα πολλοί μεγάλοι επιστήμονες, κάτοχοι βραβείων Nobel ή άλλων επιστημονικών διακρίσεων δεν Continue reading “Απαντήσεις σε ερωτήσεις σας περί επιστήμης, αθεϊσμού, εχθρών, αγάπης κλπ.”

Ερωτήσεις & Απαντήσεις – Ι. Μονή Παντοκράτορος Μελισσοχωρίου

https://www.impantokratoros.gr/orthodoxes-apantiseis.el.aspx

Ερωτήσεις & Απαντήσεις

Ι. Μονή Παντοκράτορος Μελισσοχωρίου

Are there demons or devils? – Saint Sebastian Dabovich of Jackson & San Francisco, CA, USA (+1940)

http://californiaofmyheart.wordpress.com

CALIFORNIA OF MY HEART

9cf024dfd5c0bcb2b17f4785340145ea-san-francisco

St-Sebastian-Dabovich-of-San-Francisco-Jackson-Yvonne-Hajdu-Cronin

Are there demons or devils?

Saint Sebastian Dabovich of Jackson and San Francisco, CA, USA (+1940):

“I have heard people say that there are no demons or devils. . . . . the Devil surely will not reveal himself to people who do not believe; for, should he do so, they might believe, and that would be against his own sly, diabolical policy, as he would have all in the dark, so terrible is his enmity against the Eternal Source of Light and Treasure of Goodness—God Almighty”.

Source:

http://www.orthodoxchurchquotes.com

http://www.orthodoxchurchquotes.com/2015/07/06/st-sebastian-dabovich-i-have-heard-people-say-that-there-are-no-demons-or-devils/

ORTHODOX CHURCH QUOTES

 

ШТА ЈЕ ЉУБАВ? (Волети значи желети добро другоме, Грчка) ╰⊰¸¸.•¨* Serbian

SPRING-MOUNTAIN-1920x1080

ШТА ЈЕ ЉУБАВ?

Волети значи желети добро другоме

Архимандрит Андреј Конанос

Грчка

Извор:

http://www.pravoslavie.ru/srpska/

http://www.pravoslavie.ru/srpska/89820.htm

ПРАВОСЛАВЉЕ

Крајем прошле године Издавачка кућа Сретењског манастира је објавила књигу «Нека Бог говори» — зборник беседа и писама грчких духовника. Нудимо нашим читаоцима одломак из ове књиге – чланке архимандрита Андреја (Конаноса; рођ. 1970).

Отац Андреј је познати проповедник, дугогодишњи водитељ емисије «Невидљиви преласци» («Αθέατα περάσματα») на радију Пирејске митрополије. У многим градовима Грчке, Кипра и САД људи га позивају да држи предавања о духовним проблемима; текстове његових беседа са радија објављују водећи православни сајтови у разним земљама, они излазе као засебни зборници.

Љубав које у нашем свету има све мање и која је погрешно схваћена – једна је од главних тема предавања и беседа архимандрита Андреја.

Волети значи желети добро другоме

Сваком своје. За оно што се не свиђа мени уопште не мора да значи да се неће свидети ником другом. И напротив: уопште није чињеница да ће се оно што се свиђа мени обавезно свидети и теби. Зато имамо право на слободан избор: шта да слушамо, коју емисију, шта да волимо, какву музику да слушамо. Нисмо у стању да променимо друге. Зар није тако?

Међутим, постоји нешто што треба да обједини све нас, без обзира на неслагања, на различите погледе и на то што међусобно не личимо. То је љубав. И нека она не пресуши у нашим душама. Нека љубав увек буде међу нама и нека нас држи заједно као карика. Тада нећемо осећати никакав антагонизам. Нећемо ни са ким бити у непријатељским односима због било ког разлога у овом животу. Јер, обједињују нас заједнички бол и заједнички непријатељ: смрт. И заједничка тежња ка животу, ка васкрсењу, срећи и радости. Сви ми, људи, у најдубљем смислу смо повезани овим основним појмовима.

Хајде да се волимо без обзира на то што смо различити. Свако има свој карактер. Али шта је Христос рекао? «По томе ће сви познати да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу собом» (Јн. 13: 35). Није рекао, на пример: сви ће познати да сте Моји ученици ако слушате исту музику, ако сви имате исте погледе или ако исто живите. Свако од нас има свој карактер: ти имаш један, ја имам други. Јер и за време Свете литургије свако се моли на свој начин: твоја душа се радује, моја осећа умиљење, свако молитву доживљава на свој начин. Зар није тако? Али сви ми за време Литургије осећамо љубав. «По томе ће сви познати, — каже Христос, — да сте Моји ученици, ако имате љубав међу собом.» То је најтеже. Најтеже је сачувати љубав.

А како? Како можемо да волимо ако то прво не научимо? Тешко је волети. Волиш ли? Волиш. Чуваш у сећању оне које волиш и кажеш: «Волим га, волим је, осећам слабост према овом или оном човеку, умрећу за тог и тог…» И то се сматра љубављу. Све то називамо једном речју — љубав. Веома је тешко рећи истински «волим те». То је подвиг.

Љубав је врх. Она је превладавање, а не нешто свакодневно и уобичајено. Негде сам прочитао о једном старцу, игуману манастира. У обитељи су биле у току припреме за хиротонију једног монаха. Већ је био рукоположен за ђакона. На дан хиротоније игуман је изашао на манастирску капију да дочека почасног госта — митрополита који се спремао да дође на свечаност и друге угледне званице. Поред игумана у обитељ је улазило мноштво људи. Обични верници, монаси и други. Сутрадан, кад се све завршило, игуман је окупио братију и рекао:

— Драги моји оци, треба да вас напустим за неко време. Морам да одем како бих боље видео себе.

— Зашто да идете од нас? Ми вас толико волимо!

— Да, али сам јуче постао свестан нечега.

— Шта сте спознали, геронда? — упитали су.

— Док сам стајао на капији и чекао госте који су долазили на хиротонију приметио сам да су ми, кад се приближавао угледан човек, неко званично лице, руке постајале влажне од узбуђења. А кад су улазили обични ходочасници руке су ми биле суве као обично. Различито сам реаговао на различите људе.

— Да, — рекли су, — и шта ту има чудно? Зар то није природно?

— Можда је то за вас природно, али ја, ваш пастир, требало је већ да научим у свом животу да све волим подједнако. И да се подједнако пријатно осећам са сваким. Да волим све и да се не плашим никога, да се не повијам пред једним и да не будем смео пред другим. Треба да будем као у срцу Бога, да пребивам у Богу. Зато ћу отићи на краће време како бих се боље загледао у себе. Овде сам, због свакодневних послова и управљања, престао да се загледам у себе.

И он је на неко време отишао из обитељи како би се загледао у себе, како би пронашао у себи одговоре на питања: а да ли воли? И шта воли? Да ли је прозрачан за све? Да ли је искрен са свима? Да ли је отворен за све?

На пример, кажеш: волим. Али «волим» понекад значи «потребан си ми». И тада то више није љубав због љубави. Да, заиста, неки људи су нам потребни. Али то уопште не значи да их волимо. Волети значи желети добро ономе кога волиш. Бринути се о њему. Ако видим да човек у нечему може да напредује, желим му напредак, чак и ако ми то није «од користи».

Размисли: «Желим да се моје дете развија, зато што га волим, и није ми важно куда ће отићи зарад тога. Нека иде да се школује у било којој земљи света ако то жели. Јер га волим и желим му добро. А ако је за његово добро да рашири крила и да одлети од мене, поштоваћу тај корак. Зато што га волим. Али ће ми толико недостајати! Моје очи га неће видети и моје руке га неће додиривати, неће га мазити, неће га загрлити. Мој малишан, моје чедо, неће бити поред мене.»

Кад волиш истински, пре свега размишљаш о ономе кога волиш, о његовом добру. То је тешко. Ево шта ми је испричао један младић. Његов отац је веома желео да се син упише на факултет. То је желео «ради синовљевог добра» (тако је сматрао). Говорио му је: «Желим да се упишеш. Волим те, дечаче мој. То ти причамо ради твог добра, бринемо се за тебе.» А младић је одговарао: «Али зар ја не чиним све што могу? Чиним. Потрудићу се. Уложићу све напоре.» Трудио се, сиромах, учио је, али је на крају пао. Није се уписао. И отац му је у нападу гнева (кад се гневимо понекад откривамо своје право лице и омакне нам се оно што заиста осећамо, показујемо какви смо заиста) рекао: «Пиши пропало! Бићеш пропалитет у животу. Како сутра да одем на посао и шта да кажем онима чија су се деца уписала? Кћерка колеге из канцеларије се уписала. Како сутра да му изађем на очи и да кажем да ниси положио.» Син је схватио његову поруку: «Отац ми је увек говорио да ме воли и сад је моја вредност пала у његовим очима. Чим се нисам уписао саопштио ми је да ме не воли. Нисам успео и он ме већ пореди с колегином кћерком и прекорева ме због тога што ће га сутра бити срамота због мене на послу.»

Али зар љубав поставља услове?! «Волим те ако се упишеш,» «волим те, ако због тебе не будем морао да црвеним». «Па добро, — рећи ћете, — свеједно волимо своје дете, не претеруј.» Да, али видео си шта је рекао? «Како ћу сутра изаћи комшијама пред очи? Шта ћу рећи људима? Како ћу показати право лице своје породице? И како да кажем да се мој син ове године није уписао?» А шта се заправо десило? Зар човек вреди у зависности од тога да ли се уписао и да ли има диплому? Зар је да бисмо човека волели потребно да буде способан за изучавање наука? Не, драги мој. Ја волим човека чиме год да се бави, као што и нас Господ воли.

Упитао сам једно дете: «Кад чиниш грех, како осећаш Бога?» И дете је одговорило: «Осећам да ме гледа са чуђењем, са жаљењем и да се љути на мене.» Неко други је рекао: «Осећам да ће ме Бог казнити.» А свеци су говорили: «Кад грешимо и кад смо грешили у свом животу, осећали смо да нас Бог грли још топлије, још ватреније, с већом љубављу, зато што нам је тад био још потребнији.»

Бог воли свако Своје створење. Он воли и тебе, воли и мене. Не само кад живимо врлински, већ и кад не живимо баш најбоље, кад чинимо грешке и кад падамо.

Бог те воли чак и кад постајеш блудни син. И тада немаш вредност у Његовим очима зато што си добар или лош, већ зато што си дело Његове љубави, што си дело Његових руку. Имаш вредност и идеш путем на којем се бориш и војујеш. И Бог ти не суди, зато што зна да је оно што си данас – само тренутак, извесна етапа у твом животу, а можда и искушење које превладаваш, и зна да покушаваш да се поправиш. Не успева ти, али те Бог свеједно воли. Ти си попут сликарског платна које Христос гледа и види како се трудиш да сарађујеш с Његовом благодаћу, да узмеш Његову кичицу и са сликаш Његов лик у свом срцу, лик Божији, лик Христове љубави. Али не можеш. Чиниш грешке: овде направиш мрљу на платну, овде бришеш оно што си замазао, овде све преокрећеш наглавачке. Знам да си данас погрешио. Али знам да је твоје платно још увек у процесу стварања и не доносим никакве закључке о теби. Поштујем те. Не поредим те ни са ким, — каже Бог. — Не подсећам те на то да имам свеце, анђеле и арханђеле, да је поред Мене Богородица, Која има изванредну душу и предивно срце. Не прекоревам те, не говорим: а зашто си ти овакав или онакав?» Не. Бог то не говори. Он нас не пореди. Он воли сваког.

Не знам да ли си видео како уметник ствара слику, или пре икону, пролазећи кроз различите фазе? Он прво наноси основу, затим постепено додаје боје, сенке, руменило. Све се то одвија у почетним фазама рада и видљивог резултата још увек нема. Не може се одмах добити готова икона и однети у храм. Икона још није завршена. Такву икону не можеш да окачиш чак ни у својој соби. Она није завршена. Али се притом не може назвати бескорисном. Не сме се умањивати њена вредност, не сме се бацити. На основу ње се не могу донети никакви закључци (још је на путу). Али има вредност чак и у незавршеном виду.
Тако нас Господ воли. Зато што види да смо људи и да се помало трудимо да личимо на Њега и да стекнемо љубав од Његове љубави, живот од Његовог живота, светлост од Његове светлости. И Он то зна, и познаје нас. Зато нас воли. Кад не волиш човека може се рећи да га не знаш. Ко зна шта се заиста дешава с другим човеком – воли га. Онај ко зна да «ми други није непријатељ, а чак и ако је непријатељ, ја сам за то крив», волеће овог човека. Волећеш ону која ти је задала неиздржив бол, која те је повредила, ако схватиш да проблем није у њему и није у њој, већ у твом унутрашњем стању које још није излечено. То је твоја отворена рана која још није зарасла. То је твој бол који још није уминуо.

Ми немамо непријатеља. Нема непријатеља на којег би вредело трошити снагу и мрзети га. Нема таквог непријатеља на овом свету. Ако се загледаш у живот онога ко ти је учинио велико зло и ако покушаш да одговориш како и због чега је то учинио, какви су били његови мотиви, како се осећао, како је провео детињство, зашто је дошао до таквог стања, видећеш да ти није непријатељ и противник.

Зато Христос каже: «Немојте се плашити онога ко може да вас куша споља, јер вашу душу нико неће кушати.» Нико не може да ти причини штету. Кад осећаш да ти је неко нанео штету и да га због тога мрзиш, није ти заправо он нашкодио, већ нешто друго у теби није у реду, нешто друго те искушава.

У тим тренуцима упитај Бога:

— Боже мој, да ли и Ти мрзиш човека којег ја мрзим?

И Христос ће ти рећи:

— Не. Ја сам му опростио. На Голготи. Али не само онда, Ја и сад свима опраштам и све волим.

— Али како, Господе? Како можеш да га волиш?

А Бог ће ти одговорити:

— Ја видим и друге ствари које ти, чедо моје, још ниси увидео. Видим да и он веома пати. Видим да није поступио према теби тако зато што је рђав, већ зато што се сам плаши и брани.

— Али као се плаши, Боже мој? Нанео ми је толико зла… Знаш колико патње ми је задао. Изгубио сам посао због њега. Светио ми се, повлачио ме је по судовима…

— Да, — каже Господ, — али веруј, кад би могао да видиш страх у његовој души, пометњу у његовом срцу, немир његове савести, не би га мрзео. Заволео би га. Осетио би оно што се назива милосрђем. Њему је, дете моје, потребна твоја љубав. Потребна му је помоћ, а не освета. Научи да се «светиш» онако као што се Бог «свети». Он се не «свети», већ увек одговара љубављу и то разоружава.

Схвати да чак и онај кога не можеш да смислиш завређује твоју доброту и опроштај. Само што смо неискрени. И уместо да покажемо своју рану често правимо гадости. Али нема лоших, схвати то. Довољно је притиснути одговарајућу дирку у души ниткова и зачуће се мелодија љубави. Чини се да притискаш погрешну дирку. И зато се чује какофонија, чују се хистерични гласови, свађе и увреде. Али у том човеку постоји душевни свет који још увек нисмо успели да откријемо, да учинимо тако да га виде сви људи око њега. Знам да је то тешко. Тешко је зато што сами у животу нисмо осетили велику љубав. Предлажем ти да волиш другог, а ти кажеш: «Како да га волим! Па ни ја нисам осетио велику љубав у свом животу.» И тако је са већином од нас: уместо љубави подмећемо своје личне потребе.

Један момак ми је рекао нешто што је на мене оставило изузетно јак утисак:

— Много волим једну девојку, поштујем је, одушевљавам се њоме и веома желим да будем с њом.

— И шта предузимаш? — упитао сам га.

— Ништа. Она никад неће сазнати за моја осећања.

— Зашто?

— Зато што воли другог. А пошто је заиста волим ништа јој не говорим о својим осећањима и никад се нећу мешати у њен живот. Сад завршавамо студије и желео сам да јој се приближим, да поразговарам с њом, да јој понудим да заснујемо породицу. Али кад сам схватио да размишља о другом оставио сам је на миру. Волим је и зато не разговарам с њом. Волим је и зато је избегавам.

Ето, то се зове љубав! Размишљати о добробити онога кога волиш. А пошто у овом случају добробит значи не дирати у срце, с поштовањем се односити према посебном путу којим човек жели да иде, љубав те води ка томе да чиниш незамисливе поступке, да претвараш своју љубав у сузу, у бисер, у бол, који ће источити живу воду и омити Божанском благодаћу твоје срце. И нека се чини да не испољаваш своју љубав и да је не показујеш, твоја љубав заправо постаје дубља. Човека чиниш изузетно осетљивим и истинским, поетским и часним. И једном ћеш добити награду за то. Ван сваке сумње!

Архимандрит Андрей (Конанос)
С новогрчког превела Александра Никифорова
Нека Бог говори: Из беседа грчких духовника / С новогрчког превела Александра Никифорова. М.: Сретењски манастир, 2015.
Са руског Марина Тодић

LOVE Q&A

Ερωτήσεις & Απαντήσεις από τους Αγίους Πατέρες της Ερήμου – Γεροντικό της Ερήμου

1027718__desert-flowers_p.jpg

Ερωτήσεις & Απαντήσεις

από τους Αγίους Πατέρες της Ερήμου

ΓΕΡΟΝΤΙΚΟ ΤΗΣ ΕΡΗΜΟΥ

Ερώτηση: Πώς πρέπει να είναι ο μοναχός στο κελί;
Απόκριση: Να απέχει από τη γνώση των πολλών πραγμάτων, ώστε, καθώς ο λογισμός μένει ελεύθερος από τα διάφορα, να κατοικήσει η γνώση του Κυρίου.

Ερώτηση: Τι είναι ο μοναχός;
Απόκριση: Ο μοναχός είναι σαν την περιστερά. Όπως η περιστερά βγαίνει στον αέρα την κατάλληλη στιγμή να τινάξει τα φτερά της, κι αν καθυστερήσει έξω από τη φωλιά, δέχεται χτυπήματα από τα άγρια πουλιά και χάνει την ομορφιά της, έτσι και ο μοναχός, βγαίνει την ώρα της σύναξης να ξετινάξει τους λογισμούς του, κι αν αργοπορήσει έξω απ΄ το κελί, ραπίζεται από τους δαίμονες και σκοτεινιάζουν οι λογισμοί του.

Ερ.: Με ποιο λογισμό ο διάβολος βγάζει έξω από το κελί τον μοναχό;
Απ.: Ο διάβολος είναι σαν τον γητευτή των φιδιών. Όπως ο γητευτής με μαγευτικά λόγια κάνει το φίδι να βγει από τη φωλιά και αφού το πιάσει, το πάει και το ρίχνει στις πλατείες της πόλης και το αφήνει εκεί να το περιπαίζουν οι άνθρωποι, κι όταν γεράσει πολύ μαζί του, ύστερα ή το θανατώνει στη φωτιά ή το πνίγει στη θάλασσα, έτσι και ο μοναχός τα ίδια παθαίνει, όταν παρασύρεται απ΄ τους λογισμούς και εγκαταλείπει το κελί του.

Ερ.: Πώς πρέπει να γίνεται το έργο της ψαλμωδίας και ποιο να είναι το μέτρο της νηστείας;
Απ.: Τίποτε παραπάνω απ΄ αυτό που έχει ορισθεί. Γιατί πολλοί θέλοντας το παραπάνω, ύστερα ούτε το λίγο μπόρεσαν να εκτελέσουν.

Ερ.: Αν με σκανδαλίσει ο αδελφός, με συμβουλεύεις να του βάλω μετάνοια;
Απ.: Βάλε του μετάνοια και ξέκοψε απ΄ αυτόν. Έχουμε τον αββά Αρσένιο πού λέει: Με όλους να έχεις αγάπη κι απ΄ όλους να βρίσκεσαι σε απόσταση.

Ερ.: Τι σημασία έχει για τον άνθρωπο το να προσφέρει ευχαριστήριο δώρο στην εκκλησία;
Απ.: Αυτό το πράγμα είναι θησαυρός φυλαγμένος μπροστά στον Θεό. Ό,τι βάζεις εδώ, αμέσως πηγαίνει επάνω.

Ερ.: Έχω επιθυμία να μαρτυρήσω για τον Θεό.
Απ.: Αν σε ώρα δύσκολη υπομείνει κανείς τον πλησίον, αυτό είναι ίσο με το καμίνι των τριών Παίδων.

Ερ.: Γιατί η πορνεία ενοχλεί τον άνθρωπο;
Απ.: Επειδή ο διάβολος γνωρίζει ότι η πορνεία μας αποξενώνει από το Πνεύμα το Άγιο, καθώς ακούει τον Κύριο που λέει:

«Δεν θα παραμείνει το Πνεύμα μου σ΄ αυτούς τους ανθρώπους, γιατί αυτοί είναι σάρκες».

(Ερώτηση ενός νέου σε κάποιο Θηβαίο Γέροντα για το πώς πρέπει να κάνει την πνευματική εργασία στο κελί).

Ερ.: Πώς πρέπει να «ησυχάζει» κανείς στο κελί;
Απ.: Όταν κάνει την άσκηση στο κελί, διόλου να μη θυμάται άνθρωπο.

Ερ.: Ποια εργασία οφείλει η καρδιά να κάνει, για να είναι στραμμένος ο μοναχός στον εαυτό του;
Απ.: Αυτή είναι η τέλεια εργασία του μοναχού, το να έχει πάντοτε στραμμένη την προσοχή στον Θεό χωρίς να περισπάται ο νους.

Ερ.: Πώς οφείλει να διώχνει ο νους τους πονηρούς λογισμούς;
Απ.: Είναι εντελώς αδύνατον από μόνος του να το κάνει αυτό ούτε έχει τέτοια δύναμη. Αλλά κι αν η ψυχή πέσει σε λογισμούς, αμέσως οφείλει να καταφύγει σ΄ αυτόν πού την έπλασε ικετεύοντας τον, και κείνος τους διαλύει σαν κερί. Γιατί ο Θεός μας είναι φωτιά που κατακαίει.

Ερ.: Λοιπόν, με ποια τέχνη καταφεύγει ο λογισμός στον Θεό;
Απ.: Αν σου έρθει λογισμός πορνείας, αμέσως τράβηξε από κει τον νου και φέρτον ψηλά με βιασύνη. Μην αργοπορήσεις, γιατί η αργοπορία ισοδυναμεί με συγκατάθεση.

Ερ.: Αν έρθει λογισμός κενοδοξίας ότι κατόρθωσες αρετή, δεν οφείλει να τον αντικρούσει ο λογισμός;
Απ.: Οποιαδήποτε ώρα κανείς αντιλέγει στον λογισμό, αμέσως ο λογισμός γίνεται πιο ισχυρός και πιο ορμητικός, εκείνος με την αντιλογία του βρίσκεται σε πλεονεκτικότερη θέση από σένα. Επιπλέον το Πνεύμα το Άγιο δεν σε βοηθάει και τόσο, γιατί παρουσιάζεσαι σαν να καυχιέσαι, ότι δηλαδή μπορώ εγώ να τα βγάλω πέρα με τα πάθη.

Όπως εκείνος που έχει πνευματικό πατέρα, στον πατέρα τα αναθέτει και είναι αμέριμνος για όλα και ούτε νοιάζεται πια τι λόγο θα δώσει και στον Θεό, έτσι κι εκείνος που παρέδωσε τον εαυτό του στον Θεό δεν πρέπει να έχει καθόλου φροντίδα για τον λογισμό ή να αντιπαραταχθεί στον λογισμό ή γενικά να μην τον αφήσει να μπει μέσα του.

Αν γίνει και μπει, σύρε τον πάνω στον Πατέρα σου και πες στο λογισμό:

«Εγώ δεν έχω τίποτε με σένα, να ο Πατέρας μου, αυτός ξέρει». Κι επίμονα τράβα τον επάνω, οπότε σ΄ αφήνει στα μισά του δρόμου και φεύγει, γιατί δεν μπορεί να ΄ρθει μαζί σου σε Εκείνον ούτε να σταθεί μπροστά Του. Απ΄ αυτή την εργασία ανώτερη και πιο αμέριμνη δεν υπάρχει σ΄ όλη την Εκκλησία.

Ερ.: Πώς μπορεί κανείς πάντοτε να προσεύχεται; Γιατί το σώμα παρουσιάζει αδυναμία προκειμένου να προσευχηθεί.
Απ.: Προσευχή δεν λέγεται μόνο το να στέκεται κανείς την συγκεκριμένη ώρα προσευχής και να προσεύχεται, αλλά το να προσεύχεται πάντοτε.

Ερ.: Πώς πάντοτε;
Απ.: Είτε τρως είτε πίνεις είτε περπατάς σε δρόμο είτε κάποιο έργο κάνεις, να μην αφήνεις την προσευχή.

Ερ.: Αν ένας συνομιλεί με κάποιον, πώς μπορεί να πραγματοποιήσει το να προσεύχεται πάντοτε;
Απ.: Γι αυτό είπε ο απόστολος, με κάθε προσευχή και δέηση. Έτσι, όταν δεν είσαι ελεύθερος να προσευχηθείς, καθώς συναναστρέφεσαι με άλλον, να προσεύχεσαι με δέηση.

Ερ.: Με ποια προσευχή οφείλει να προσεύχεται κανείς;
Απ.: Να λέει το Πάτερ ημών ο έν τοίς ουρανοίς κ.λ.π.

Ερ.: Πόσο μέτρο οφείλει να έχει η προσευχή;
Απ.: Δεν όρισε μέτρο. Εφόσον είπε πάντοτε και χωρίς διακοπή να προσεύχεστε, δεν έχει μέτρο.

Έλεγε ακόμη κι αυτό, ότι εκείνος που θέλει να τα κατορθώσει αυτά, οφείλει όλους τους ανθρώπους να τους βλέπει ως έναν και να μην καταλαλεί.